50 nijansi sive – ko je vaš Kristijan Grej? :)

This topic contains 6 replies, has 3 voices, and was last updated by Avatar of admin admin 2 years, 11 months ago.

  • Author
    Posts
  • #3394
    Avatar of Sunčica Savić
    Sunčica Savić
    Keymaster

    Pedeset nijansi mračniji
    Odlomak iz knjige ‘Pedeset nijansi mračniji’

    „Zarijem ruke u njegovu kosu, usnama strastveno dodirujući njegove, proždirući ga, uživajući u dodiru njegova jezika na mojemu. A i on je isti, proždire me. Božanstveno je.

    Iznenada me uspravi u sjedeći položaj, zgrabi rub moje majice, skine mi je preko glave i baci na pod.

    ‘Želim te osjetiti’, pohlepno kaže usana prislonjenih o moje, otkopčavajući mi grudnjak. Jednim glatkim pokretom ga skine i baci sa strane.

    Opet me baci na krevet i pritisne o madrac, ustima i rukom približavajući se mojim grudima. Stisnem prste u njegovoj kosi dok me usnama hvata za bradavicu i snažno povlači. Vrisnem od siline osjećaja koji mi se razlio tijelom i zbog kojega su mi se stisnuli svi mišići oko prepona.

    ‘Da, dušo, daj da te čujem’, promrmlja usnama prislonjen o moju uzavrelu kožu.

    Čovječe, želim ga u sebi, odmah. Usnama se poigrava mojom bradavicom, povlači je, a ja se izvijam, migoljim i žudim za njim. Osjećam njegovu žudnju pomiješanu s – čim? Štovanjem? Kao da me štuje, poput kakvoga božanskog bića.

    Zadirkuje me prstima, moja se bradavica ukrućuje, izdužuje pod njegovim iskusnim dodirom. Spušta ruku do mojih traperica i vješto ih otkopčava, povuče zatvarač prema dolje pa gurne ruku u moje gaćice i počne prstima prelaziti po mojemu spolovilu.

    Kad mu je prst skliznuo u mene, glasno je, i kroz stisnute zube, izdahnuo. Pomičem zdjelicu i nabijam se o donji dio njegove ruke, a on odgovara, trljajući se o mene. ‘O, dušo’, dahne nadvijen nada mnom, gorljivo me promatrajući.

    #3398
    Avatar of NaughtySuzana
    NaughtySuzana
    Participant

    ‘Jesi li žedna, Anastasia?’ upita izazivajući me.
    ‘Jesam’, jedva izgovorim jer su mi usta odjedanput suha. Čujem zveckanje leda o čašu. Nagnuo se i poljubio me pritom mi u usta ulijevajući hladnu tekućinu punu okusa. Bijelo vino. Kako neočekivano, kako erotično, iako je ledeno, a Christianove su usne hladne.

    ‘Još?’ šapne.
    Kimnem. Okus je još božanstveniji jer je vino bilo u njegovim ustima. Nagne se i ja otpijem još jedan gutljaj s njegovih usana…
    O, Bože.

    ‘Nemojmo pretjerivati, znamo da ne podnosiš alkohol baš najbolje, Anastasia.’
    Ne mogu se suzdržati. Nacerim se od uha do uha a on se nagne i ulije mi još malo vina u usta. Pomaknuo se i sada leži uz mene, osjećam njegovu erekciju na boku. O, želim ga u sebi.

    ‘Je li ovo lijepo?’ upita, ali osjećam mu sarkazam u glasu.

    Ukočim se. Ponovo pomakne čašu i nagne se pa me poljubi i u usta mi stavi komadić leda s malo vina. Polagano, opušteno utiskuje mi hladne poljupce po sredini tijela – od grla preko udubine između grudi, niz trup, do trbuha. Stavi mi komadić leda u pupak, u bazenčić hladnoga vina. Zapeče me sve do dubine trbuha.
    ‘Sada se ne smiješ micati”, šapne. “Ako se pomakneš, Anastasia, prolit ćeš vino po krevetu.’

    Automatski savijem kukove.
    ‘O, ne. Ako prolijete vino, morat ću vas kazniti, gospođice Steele.’

    Zastenjem i očajnički se borim protiv poriva da podignem kukove, povlačeći kravatu kojom sam vezana. O, ne… molim te. Jednim prstom spusti jedan po jedan jastučić grudnjaka. Grudi mi iskoče, izložene i ranjive. Nagne se i hladnim usnama povuče svaku bradavicu. Borim se protiv svojega tijela koje se pokušava zgrčiti kao odgovor na njegove pokrete.

    #3406
    Avatar of Sunčica Savić
    Sunčica Savić
    Keymaster

    Imamo sat vremena! Kristijan me je pogledao. „Grubo?“
    Klimnula sam glavom.
    „Pa, gospođo Grej, imaš sreće. Danas udovoljavam zahtevima.“
    „Imaš li nešto u vidu?“ promrmljao je Kristijan i prikovao me
    smelim pogledom. Slegnula sam ramenima, odjednom bez daha
    i uzbuđena. Ne znam je li to zbog jurnjave, adrenalina ili mog
    ranijeg lošeg raspoloženja – ne razumem, ali želim ovo, i to mnogo. Licem mu je preleteo zbunjen izraz. „Nastrane jebade?“ pitao je.Reći su mu poput nežnog milovanja.
    Klimnula sam glavom, osećajući kako mi lice gori. Zašto se
    toliko stidim? Doživela sam svakojake nastrane jebade s ovim
    čovekom. On mije muž, dođavola! Stidim li se zato što to želim a sramota me je da priznam? Moja podsvest me prostreli pogledom. Ne razmišljaj previše.
    „Carte blanche, prošaputao je. Ispitivački me gleda kao da
    pokušava da mi pročita misli.
    Carte blanche? Jebote – šta li to podrazumeva? „Da“,promrmljala sam nervozno dok je uzbuđenje bujalo u meni. Osmehnuo se onim lenjim, seksi osmejkom.
    „Dođi“, rekao je i povukao me prema stepenicama. Namera
    mu je jasna. Igraonica!
    Pustio mi je ruku na vrhu stepenica i otključao vrata. Ključ
    visi na privesku na kome piše Da – Sijetl koji sam mu poklonila
    ne tako davno.
    „Posle tebe, gospođo Grej“, rekao je i otvorio vrata.
    Igraonica miriše ohrabrujuće poznato, na kožu, drvo i sredstvo
    za čišćenje. Pocrvenela sam, znajući da ju je gospođa Džouns
    sigurno čistila dok smo bili na medenom mesecu. Kristijan je
    uključio svetla i meka, prigušena svetlost obasjala je tamnocrvene zidove. Stojim i gledam ga dok mi venama kola iščekivanje, gusto i teško. Šta li će da radi? Zaključao je vrata i okrenuo se. Nakrivio je glavu, zamišljeno me pogledao pa razgaljeno odmahnuo. „Šta želiš, Anastazija?“, upita blago.
    „Tebe“, odgovorila sam zadihano.
    Podrugnuo se. „Imaš me. Imaš me otkako si upala u moju
    kancelariju.“„Onda me iznenadi, gospodine Greje.“
    Izvio je usne od potisnutog smeha i putenog obećanja. „Kako
    želiš, gospođo Grej.“ Prekrstio je ruke i podigao dugački kažiprst
    do usana dok me je proučavao. „Mislim da bi za početak trebalo
    da se resimo tvoje odeće.“ Prišao mi je, uhvatio za krajeve kratke teksas jakne, raskopčao je i gurnuo mi je s ramena na pod. Zatim je uhvatio rub crne majice na bretele.
    „Podigni ruke.“Poslusala sam i svukao mi ju je preko glave. Nagnuo se, spustio mi nežni poljubac na usne, a oči mu zablistaše neodoljivom mešavinom požude i ljubavi. Majica se pridružila mojoj jakni na podu.
    „Evo“, prošaputala sam, nervozno ga pogledala dok sam skidala
    gumicu za kosu s članka i pružila mu je. Ukočio se i načas razrogačio, ali nije ništa odao. Napokon je prihvatio gumicu.
    „Okreni se“, naredio je.
    S olakšanjem sam se osmehnula u sebi i odmah poslušala.
    Izgleda da smo savladali tu malu prepreku. Skupio mi je kosu i brzo napravio pletenicu pa je vezao gumicom. Povukao je pletenicu,nateravši me da zabacim glavu.
    „Dobro razmišljaš, gospođo Grej“, prošaputao mi je na uvo pa
    mi gricnuo usnu resicu. ,,A sad se okreni i skini suknju. Pusti je
    da padne na pod.“ Pustio me je i odmakao se dok sam se okretala prema njemu. Ne skrećući pogled s njegovog, otkopčala sam dugme na suknji i povukla rajsferšlus. Nabrana suknja se raširila i pala na pod, skupivši mi se oko nogu.
    „Iskorači iz nje“, naložio je. Dok sam mu prilazila, brzo je kleknuo
    i uhvatio mi desni članak. Vesto mi je otkopčao sandale
    jednu za drugom dok sam se naginjala napred i jednom rukom se pridržavala za zid na kome su nekad visili bičevi, štapovi i lopatice. Ostali su samo mačka s devet repova i jahaći bič. Znatiželjno sam ih pogledala. Hoće li ih koristiti?
    Bez sandala, ostala sam samo u čipkastom donjem rublju.
    Kristijan je seo na pete i pogledao me. „Divan si prizor, gospođo
    Grej.“ Odjednom je kleknuo, uhvatio me za kukove i privukao
    sebi, zagnjurivši mi nos uz mesto gde se butine spajaju. „Mirišeš
    na sebe, mene i seks“, rekao je i duboko udahnuo. „Opojno je.“Poljubio me je preko čipkastih gaćica, a ja sam zinula zbog njegovih reči – utroba mi se istopila. Tako je… bezobrazan. Skupio mi je odeću i sandale pa ustao u jednom gipkom pokretu kao atletičar. „Idi i stani pored stola“, rekao je mirno i pokazao bradom.Okrenuo se i uputio prema komodi čuda.
    Osvrnuo se i podsmešljivo dodao: „Okreni se prema zidu. Tako
    nećeš znati šta nameravam. Cilj nam je da zadovoljimo, gospođo
    Grej, a htela si iznenađenje.“
    Okrenula sam se od njega, napregnuto osluškujući – uši su
    mi odjednom osetljive i na najtiše šumove. Dobar je u tome –
    produžava mi iščekivanje, podstiče mi želju… tera me da čekam.Čujem kako spušta moje sandale na pod i čini mi se da je odložio i moju odeću na komodu. Sledi prepoznatljiv tresak dok njegove cipele padaju na pod, jedna za drugom. Hmm… obožavam bosog Kristijana. Trenutak kasnije, čula sam kako je otvorio fioku.Igračke! O, obožavam, obožavam, obožavam ovo iščekivanje.Zatvorio je fioku i disanje mi se ubrzalo. Kako mogu da drhtim od želje zbog zvuka zatvaranja fioke? To nema nikakvog smisla.Jedva čujno šuštanje zvučnika govori mi da će ovo biti muzička međuigra. Počela je usamljena klavirska kompozicija, prigušena i blaga, setni zvuči ispunili su sobu. Ne znam tu melodiju. Zatim se električna gitara pridružila klaviru. Šta je to? Začuo se muški glas.
    Jedva razabirem reči, nešto o tome kako se ne treba bojati smrti. Kristijan je pošao prema meni, tabana bos po parketu. Osetila sam ga iza sebe kad je žena počela da peva… zavija… peva?„Grubo, kažeš, gospođo Grej?“ prodahtao mi je na levo uvo. „Hmm.“ „Moraćeš da mi kažeš da prestanem ako bude previše. Ako mi kažeš, odmah ću prestati. Razumeš li?“
    „Da.“ „Moraš da mi obećaš.“
    Oštro sam udahnula. Sranje, šta li će da radi? „Obećavam“,
    promrmljala sam zadihano, setivši se njegovih ranijih reći „Ne
    želim da tepovredim, ali veoma rado bih se igrao.“
    „Dobra devojčica.“ Nagnuo se, poljubio mi golo rame pa mi
    podvukao prst ispod bretele brusa i ocrtao mi liniju po leđima.
    Samo što nisam zaječala. Kako uspeva da mu i najmanji dodir
    bude tako erotičan?
    „Skini ga“, promrmljao mi je na uvo. Užurbano sam ga poslušala
    i pustila da mi brus padne na pod.
    Prešao mi je rukama po leđima, zavukao mi palčeve u gaćice
    i povukao mi ih niz noge.
    „Iskorači“, naložio je. Ponovo sam poslušala i iskoračila iz gaćica.
    Poljubio mi je zadnjicu pa ustao.
    „Staviću ti povez preko očiju kako bi osećaj bio jači.“ Stavio
    mije masku preko očiju i svet je utonuo u mrak. Žena peva-zavija nerazumljivo… melodiju iz srca koja se ne zaboravlja.
    „Nagni se i lezi preko stola“, rekao je tiho. „Odmah.“
    Bez oklevanja sam se sagla preko strane stola, naslonila grudi
    na lakirano drvo i spustila lice na tvrdu površinu. Sto je hladan
    pod mojom kožom i miriše na pčelinji vosak s citrusnom aromom. „Ispruži ruke i uhvati se za ivicu.“
    Dobro… Ispružila sam ruke i uhvatila drugi kraj stola. Prilično
    je širok te su mi ruke potpuno ispružene.
    „Istući ću te po guzi ako se pustiš. Jesi li razumela?“
    „Da.“ „Hoćeš li da te istučem, Anastazija?“
    Sve ispod pojasa mi se slasno steglo. Shvatam da želim ovo
    otkako mi je pripretio za vreme ručka. Ni jurnjava kolima ni naš
    kasniji prisni susret nisu zadovoljili tu potrebu.
    „Da.“ Glas mi je promukao šapat. „Zašto?“
    O… zar mi treba razlog? Slegnula sam ramenima.
    „Kaži mi“, nagovara me blago.
    „Ovaj…“
    I, iz vedra neba, snažno me je udario. „Aaa!“ kriknula sam.
    „Ćuti.“Nežno mi je pomilovao zadnjicu po mestu gde me je udario. A onda se nagnuo nada mnom, naslonio kukove na moju zadnjicu i poljubio me između lopatica pa počeo da mi spušta poljupce niz leđa. Skinuo je košulju i malje na njegovim grudima golicaju mi leđa, dok me njegov ud bode kroz grubu tkaninu farmerki.
    „Raširi noge“, naložio je. Raširila sam ih. „Šire.“
    Zaječala sam i još više ih rastavila.
    „Dobra devojčica“, prodahtao je. Spušta mi prst niz leđa, pukotinu između guzova i preko anusa, koji se skupio pod njegovim dodirom.
    „Malo ćemo se zabaviti s ovim“, prošaputao je.
    Jebote! Prst mu je nastavio preko mog perineuma i polako skliznuo u mene.
    „Vidim da si veoma vlažna, Anastazija. Odranije ili odsad?“
    Zaječala sam. Uvlači i izvlači prst, iznova i iznova. Nabila sam
    se na njegovu ruku, uživajući u prodorima.
    „O, Ana, mislim da je i jedno i drugo. Mislim da voliš da budeš
    ovde, ovako. Moja.“
    Volim – o, volim. Izvukao je prst i još jednom me snažno udario.
    „Kaži mi“, prošaputao je promuklo i užurbano.
    „Da, volim“, zacvilela sam.
    Još jednom me je jako udario. Uzviknula sam i gurnuo je dva
    prsta u mene. Odmah ih je izvukao i počeo da mi razmazuje tečnost oko anusa.
    „Šta ćeš da radiš?“ pitam bez daha. Au… hoće li da me jebe u
    dupe? „Nije ono što misliš“, promrmljao je ohrabrujući. „Rekao sam ti, korak po korak s ovim, malena.“ Čula sam kako tiho istiskuje tečnost, verovatno iz tube, a onda su njegovi prsti ponovo počeli da me trljaju tamo. Podmazuju me… tamo! Promeškoljila sam se kad mi se strah sudario s uzbuđenjem pred nepoznatim. Odalamio me je još jednom, niže, tako da mi je pogodio i ribicu. Zaječala sam. Tako je… dobro.
    „Budi mirna“, rekao je. „I ne puštaj se.“„Ah.“
    „Ovo je lubrikant.“ Namazao mi je još malo. Pokušavam da
    se ne vrpoljim, ali srce mi tutnji i puls mi divlja dok želja i zebnja
    struje mnome.
    „Želim ovo da uradim već neko vreme, Ana.“
    Zaječala sam. A onda sam osetila kako mi se nešto hladno,
    metalno hladno, spušta niz kičmu.
    „Imam poklončić za tebe“, prošaputao je.
    Setila sam se kako mi je objašnjavao šta čemu služi. Sranje.
    Analni dildo!!!

    #3433
    Avatar of Sunčica Savić
    Sunčica Savić
    Keymaster

    Haha pogledajte kako je jedan muškarac shvatio knjigu 50 nijansi sive :) Nikada neće shvatiti haha

    http://webcafe.net.hr/bizzar/kolumna/ribafish/savrseni-jeac-kako-nisam-shvatio-50-nijansi-sive

    #3843
    Avatar of NaughtySuzana
    NaughtySuzana
    Participant

    Definitivno nece… Zao mi ga je, ali zaista

    #4420
    Avatar of admin
    admin
    Keymaster

    *“Pa, san ti čini dobro“, promrmljao je. „Predlažem da se istuširaš ili hoćeš da te bacim na sto?“
    „Biram sto“, prošaputala sam nepromišljeno dok mi želja struji telom poput adrenalina, žareći sve na svom putu.Milisekundu izgleda zbunjeno.
    „Ovo ti se baš osladilo, zar ne, gospođice Stil? Postaješ nezajažljiva“,
    promrmljao je.
    „Samo si mi se ti osladio“, prošaputala sam.
    *„Šta mi to radiš, dođavola?“ prodahtao je s nosem uz moj vrat.
    „Potpuno si me zavela, Ana. Koristiš neku moćnu magiju.“
    Pustio mi je članke i prošla sam mu prstima kroz kosu, trezneći se. Stegla sam noge oko njega.
    „Ja sam ta koja je zavedena“, prošaputala sam.
    Pogledao me je smušeno, čak uzrujano. Obujmio mi je lice.
    „Ti. Si. Moja“, rekao je, svaka reč je uzvična. „Razumeš li?“
    * „Jesi li otekla?“ pitao je, nagnuvši se nada mnom.
    „Malo“, priznala sam.
    „Volim kad si otečena.“ Oči mu tinjaju. „To me podseća na to gde sam bio. Samo ja.“
    * Pod tušem sam pokušavala da otkrijem šta je Kristijanu. On je
    najkomplikovanija osoba koju znam i ne razumem njegove neprestane promene raspoloženja. Izgledao je dobro kad sam ušla
    u radnu sobu. Seksali smo se… i onda nije bio dobro. Ne, ne kapiram. Pogledala sam svoju podsvest. Ona zvižduće s rukama na
    leđima i izbegava moj pogled. Nema pojma, a moja unutrašnja boginja je još omamljena postkoitalnim ushićenjem. Ne – nijedna od
    nas nema pojma.
    * „Šta je, Anastazija?“
    „Znaš, nisi mi rekao zašto ne voliš da te neko dodiruje.“
    Prebledeo je. Zbog toga sam osetila grižu savesti.
    „Rekao sam ti više nego ikom drugom.“ Glas mu je tih dok me ravnodušno posmatra.
    * „Hoćeš li da razmisliš o našem dogovoru dok budeš na putu?“,
    pita me.
    „Hoću.“
    „Hoću li ti nedostajati?“
    Pogledala sam ga, iznenađena tim pitanjem.
    „Da“, odgovorila sam iskreno.
    Kako može toliko da mi znači posle tako kratkog vremena?Zavukao mi se pod kožu… doslovno. Osmehnuo se i oči mu se ozariše.
    „I ti ćeš meni nedostajati. Više nego što možeš da pretpostaviš“,
    prošaputao je.
    * „Samo si, ne znam… drugačija. Nadam se da si dobro. Možeš da
    razgovaraš sa mnom kakav god problem da imaš s gospodinom
    bogatašem. I pokušaću da ga ne huškam, mada ga je lako izazvati
    kao i naterati žabu u vodu. Slušaj, Ana, ako nešto nije u redu,
    slobodno mi reci. Neću osuđivati. Pokušaću da razumem.“
    Zatreptala sam da odagnam suze. „Važi, Kejt.“ Zagrlila sam je.
    „Mislim da sam se baš zaljubila u njega.“
    „Ana, to je svima jasno. I on se zaljubio u tebe. Lud je za tobom.
    Ne može da odvoji pogled od tebe.“
    Nesigurno sam se nasmejala. „Misliš?“
    „Zar ti nije rekao?“
    „Ne tako opširno.“
    * „Dakle, Ana… pričaj mi o tom muškarcu koji ti je zavrteo glavu.“
    Zavrteo! Kako zna? Šta da joj kažem? Ne mogu mnogo da pričam o Kristijanu zbog UPP-a. Ali čak i da nisam potpisala, da li bih pričala majci o njemu? Prebledela sam pri toj pomisli.
    „Pa?“ ohrabrila me je i stisla mi ruku.
    „Zove se Kristijan. Prelep je. Bogat je… prebogat. Veoma je zamršen i nepostojan.“
    * „Muškarci nisu mnogo zamršeni, Ana, mila. Oni su veoma jednostavna stvorenja. Uglavnom misle ono što govore. A mi satima
    tumačimo šta su rekli iako je to očigledno. Da sam na tvom mestu,
    doslovno bih ga shvatila. To bi moglo da pomogne.“
    * Šalje:Kristijan Grej
    Predmet:Pazi se…
    Datum: 1. jun 2011,21.45 po istočnom američkom vremenu
    Primalac: Anastazija Stil
    O tome ne želim da razgovaram mejlom. Koliko ćeš kosmopolitena da popiješ?
    Kristijan Grej
    Generalni direktor, Grej enterprajzis holdings
    Jebote, on je ovde.
    * „Ana, šta ti je? Izgledaš kao da si videla duha.“
    „Kristijan je ovde.“
    „Molim? Stvarno?“ I ona se osvrnula.
    * „Pa, juče si rekla da želiš da sam tu.“ Zastao je da mi proceni reakciju. „Cilj nam je da zadovoljimo, gospođice Stil.“ Glas mu je tih, bez imalo humora.
    * „Ne, nemoj da ideš. Oduševljena sam što si ovde. Samo hoću da razumeš. Ljuti me što si izašao na večeru s njom čim sam otišla. Seti se kakav si kad sam u Hoseovom društvu. Hose mi je dobar prijatelj. Nikad nisam imala seksualni odnos s njim. Dok ste vas dvoje…“ Zaćutala sam, ne želeći dalje da mislim o tome.
    „Ljubomorna si?“ Zblanuto se zagledao u mene. Pogled mu je neznatno smekšao.
    „Jesam. I ljuta zbog onoga što ti je uradila.“
    „Anastazija, ona mi je pomogla. To je sve što ću reći o tome. A što se tvoje ljubomore tiče, stavi se u moju kožu.Nisam morao nikome da pravdam svoje postupke poslednjih sedam godina. Nikom živom. Radim ono što hoću, Anastazija. Volim svoju nezavisnost. Nisam izašao s gospođom Robinson da bih te uzrujao. Izašao sam zato što
    povremeno zajedno večeramo. Ona mi je prijateljica i poslovna partnerka.“
    * „Možemo li o tome da razgovaramo neki drugi put – na nekom privatnijem mestu?“ zarežao je.
    „Mislim da me nikad nećeš ubediti da ona nije pedofil.“
    „Ne mislim tako o njoj. Niti sam ikad. Sad je dosta!“ brecnuo se.
    „Jesi li je voleo?“
    * „Idi i razgovaraj s njim.“
    „Ne mogu. Došla sam da vidim tebe.“
    „Ana, došla si zato što si zbunjena u vezi s tim momkom. Očigledno je da ste ludi jedno za drugim. Moraš da razgovaraš s njim. Upravo je preleteo pet hiljada kilometara da te vidi, za ime boga. A znaš kako je naporno putovati avionom.“
    * „Ana, uvek si imala sklonost da previše razmišljaš o svemu. Poslušaj srce. Šta ti ono govori, dušo?“ Zagledala sam se u prste.
    „Mislim da ga volim“, promrmljala sam.
    „Znam, mila. I on tebe voli.“
    „Ne!“
    „Da, Ana. Dovraga – šta ti još treba? Da nosi neonski natpis na čelu?“
    * „Nisi mi odgovorio na pitanje“, promrsila sam.
    „Nisam“, odgovorio je tiho, raširenih i opreznih sivih očiju.
    „Nisi mi odgovorio na pitanje ili je nisi voleo?“
    Prekrstio je ruke i naslonio se na zid. Osmejak mu poigrava na usnama.
    „Šta radiš ovde, Anastazija?“
    „Upravo sam ti rekla.“
    Duboko je uzdahnuo.
    „Ne, nisam je voleo.“ Namrštio se.
    * „Molim te, prestani da grizeš usnu. U mojoj si sobi. Nisam te video skoro tri dana i dugo sam putovao da bih te video.“ Glas mu se promenio, tih je, senzualan.
    *„Želim te, Anastazija. Odmah. I ti mene želiš. Zato si ovde.“
    „Stvarno sam htela da znam“, prošaputala sam u svoju odbranu.
    „Pa, pošto si saznala, ostaješ li ili odlaziš?“
    Pocrvenela sam kad se zaustavio ispred mene.
    „Ostajem“, promrmljala sam, gledajući ga sa zebnjom.
    „o, nadam se.“ Zagledao se u mene. „Bila si veoma ljuta na mene“, prodahtao je.
    „Jesam.“
    „Ne sećam se da se ikad neko naljutio na mene osim članova porodice. Sviđa mi se.“
    * „Šta je bilo?“ Kristijan se uplašeno razrogačio.
    „Tvoji ožiljci“, prošaputala sam. „Nisu od malih boginja.“
    U deliću sekunde se zatvorio, na moje oči. Stav mu se od opuštenog i mirnog promenio u odbramben – čak i ljut. Namrštio se, lice mu se smrklo, a usne se stisle u tanku crtu.
    „Nisu“, brecnuo se, ali nije rekao više ništa. Pružio mi je ruku i povukao na noge.
    „Ne gledaj me tako.“ Glas mu je hladniji i prekoran.Pustio mi je ruku.
    Pocrvenela sam, prekorena. Zagledala sam se uprste. Znam, znam da je neko gasio cigarete na Kristijanu. Muka mi je.
    „Je L’ ona to uradila?“ prošaputala sam. Jače je od mene. Nije rekao ništa pa moram da podignem glavu. Strelja me pogledom.
    „Ona? GospoĐa Robinson? Ona nije životinja,Anastazija. Naravno da nije. Ne shvatam zašto od nje praviš crnog đavola.“
    * „Da nije bilo gospođe Robinson, verovatno bih pošao putem svoje biološke majke.“
    Oh! Zatreptala sam. Narkoman ili kurva? Ili i jedno i drugo?
    „Volela me je na način koji mi je bio… prihvatljiv“, dodao je i slegnuo ramenima.Šta to znači, kog đavola?
    „Prihvatljiv?“, prošaputala sam.
    „Da.“ Napregnuto me posmatra. „Odvukla me je s puta uništenja kojim sam pošao. Veoma je teško odrastati u savršenoj porodici kad nisi savršen.“
    * „Nikad nisam o tome razgovarao ni s kim.“ Zastao je. „Osim s doktorom Flinom, naravno. Pričam o tome s tobom samo zato što želim da mi veruješ.“
    „Verujem ti, ali hoću da te bolje upoznam. A kad pokušam da razgovaram s tobom, promeniš temu. Toliko toga želim da znam.“
    „Zaboga, Anastazija. Šta hoćeš da znaš? Šta moram da uradim?“ Oči mu varniče i, iako nije podigao glas, znam da se savlađuje.
    * „Nikad nisam upoznao nikoga kao što si ti, Anastazija.“
    „Šta to znači? Nekoga ko nije odmah potpisao tvoje papire, bez pitanja?“
    Odmahnuo je glavom. „Potreban mi je savet.“
    „I slušaš savete od gospođe pedofilke?“ brecnula sam se. Savlađivanje je teže nego što sam mislila.
    „Anastazija, dosta je“, otresao je i zaškiijio.
    Klizam se na tankom ledu i hrlim u opasnost. „Ili ću te prebaciti preko kolena. Ona me nimalo ne zanima u seksualnom ili ljubavnom smislu. Ona mi je draga, cenjena prijateljica i poslovna partnerka. To je sve. Imamo zajedničku prošlost, što je meni neizmerno pomoglo iako je njoj rasturilo brak, ali taj deo naše veze je završen.“
    * „Ne verujem da ću to moći dugo da radim. Da se čitav vikend pretvaram da sam osoba kakva nisam.“ Pocrvenela sam i zagledala se u šake.
    Podigao mi je bradu. Veselo mi se podsmehnuo.
    „Ni ja ne verujem da bi mogla.“
    Jednim delom se osećam uvređeno i izazvano. „Je l’ mi se smeješ?“
    „Da, ali ne ružno“, odgovorio je s blagim osmehom.Nagnuo se i brzo, nežno me poljubio.
    „Nisi neka potčinjena“, prodahtao je, držeći me za bradu dok mu oči veselo poigravaju.
    * „Šta hoćeš da radiš?“
    „Da pričamo.“
    Osmehnuo se. „O čemu?“
    „O raznim stvarima.“
    „Kakvim?“
    „O tebi.“
    „Šta u vezi sa mnom?“
    „Koji ti je omiljeni film?“
    Široko se osmehnuo. „Danas je Klavir.“
    Osmeh mu je zarazan.
    „Naravno. Baš sam šašava. Tako tužna, uzbudljiva partitura koju nesumnjivo umeš da sviraš. Toliko dostignuća, gospodine Greje.“
    „A najveće si ti, gospođice Stil.“
    * „Sve su bile potčinjene na obuci dok sam se i ja obučavao. Postoje mesta u Sijetlu i okolini gde možeš da vežbaš. Da naučiš ono što ja radim.“
    Molim?
    „Oh.“ Zatreptala sam.
    „Da, plaćao sam za seks, Anastazija.“
    „To nije nešto čime se treba ponositi“, promrmljala sam nadmeno. „I u pravu si… zapanjena sam. I žao mi je što ne mogu tebe da zapanjim.“
    „Nosila si moje gaće.“
    „Je l’ te to zapanjilo?“
    „Jeste.“
    Moja unutrašnja boginja izvodi skok s motkom na visini od četiri i po metra.
    „Nisi imala gaćice kad si upoznala moje roditelje.“
    „Jel te to zapanjilo?“
    „Jeste.“
    Ha, prečka se podigla na pet metara. „Izgleda da mogu da te prenerazim samo kad je reč o donjem rublju.“
    „Rekla si mi da si devica. To je najveći šok koji sam doživeo.“
    „O, da si samo video svoj izraz. Trebalo je da te uslikam.“ Zakikotala sam se.
    „Pustila si da te zadovoljavam jahaćim bičem.“
    „I to te je zapanjilo?“
    „Da.“
    Široko sam se osmehnula. „Pa, možda ću ti dozvoliti da to ponoviš.“
    „O, nadam se tome, gospođice Stil. Ovog vikenda?“
    „Važi“, pristala sam stidljivo.
    „Važi?“
    „Da, ponovo ću ući u Crvenu sobu bola.“
    „Zoveš me po imenu.“
    „To te zapanjuje?“
    „Zapanjuje me činjenica da mi se to sviđa.“
    „Kristijane.“
    *
    Idemo dalje :)
    Citati iz Pedeset nijansi Siva od 21.-og do 23.-og poglavlja

    *“Pa, san ti čini dobro“, promrmljao je. „Predlažem da se istuširaš ili hoćeš da te bacim na sto?“
    „Biram sto“, prošaputala sam nepromišljeno dok mi želja struji telom poput adrenalina, žareći sve na svom putu.Milisekundu izgleda zbunjeno.
    „Ovo ti se baš osladilo, zar ne, gospođice Stil? Postaješ nezajažljiva“,
    promrmljao je.
    „Samo si mi se ti osladio“, prošaputala sam.

    *„Šta mi to radiš, dođavola?“ prodahtao je s nosem uz moj vrat.
    „Potpuno si me zavela, Ana. Koristiš neku moćnu magiju.“
    Pustio mi je članke i prošla sam mu prstima kroz kosu, trezneći se. Stegla sam noge oko njega.
    „Ja sam ta koja je zavedena“, prošaputala sam.
    Pogledao me je smušeno, čak uzrujano. Obujmio mi je lice.
    „Ti. Si. Moja“, rekao je, svaka reč je uzvična. „Razumeš li?“

    * „Jesi li otekla?“ pitao je, nagnuvši se nada mnom.
    „Malo“, priznala sam.
    „Volim kad si otečena.“ Oči mu tinjaju. „To me podseća na to gde sam bio. Samo ja.“

    * Pod tušem sam pokušavala da otkrijem šta je Kristijanu. On je
    najkomplikovanija osoba koju znam i ne razumem njegove neprestane promene raspoloženja. Izgledao je dobro kad sam ušla
    u radnu sobu. Seksali smo se… i onda nije bio dobro. Ne, ne kapiram. Pogledala sam svoju podsvest. Ona zvižduće s rukama na
    leđima i izbegava moj pogled. Nema pojma, a moja unutrašnja boginja je još omamljena postkoitalnim ushićenjem. Ne – nijedna od
    nas nema pojma.

    * „Šta je, Anastazija?“
    „Znaš, nisi mi rekao zašto ne voliš da te neko dodiruje.“
    Prebledeo je. Zbog toga sam osetila grižu savesti.
    „Rekao sam ti više nego ikom drugom.“ Glas mu je tih dok me ravnodušno posmatra.

    * „Hoćeš li da razmisliš o našem dogovoru dok budeš na putu?“,
    pita me.
    „Hoću.“
    „Hoću li ti nedostajati?“
    Pogledala sam ga, iznenađena tim pitanjem.
    „Da“, odgovorila sam iskreno.
    Kako može toliko da mi znači posle tako kratkog vremena?Zavukao mi se pod kožu… doslovno. Osmehnuo se i oči mu se ozariše.
    „I ti ćeš meni nedostajati. Više nego što možeš da pretpostaviš“,
    prošaputao je.

    * „Samo si, ne znam… drugačija. Nadam se da si dobro. Možeš da
    razgovaraš sa mnom kakav god problem da imaš s gospodinom
    bogatašem. I pokušaću da ga ne huškam, mada ga je lako izazvati
    kao i naterati žabu u vodu. Slušaj, Ana, ako nešto nije u redu,
    slobodno mi reci. Neću osuđivati. Pokušaću da razumem.“
    Zatreptala sam da odagnam suze. „Važi, Kejt.“ Zagrlila sam je.
    „Mislim da sam se baš zaljubila u njega.“
    „Ana, to je svima jasno. I on se zaljubio u tebe. Lud je za tobom.
    Ne može da odvoji pogled od tebe.“
    Nesigurno sam se nasmejala. „Misliš?“
    „Zar ti nije rekao?“
    „Ne tako opširno.“

    * „Dakle, Ana… pričaj mi o tom muškarcu koji ti je zavrteo glavu.“
    Zavrteo! Kako zna? Šta da joj kažem? Ne mogu mnogo da pričam o Kristijanu zbog UPP-a. Ali čak i da nisam potpisala, da li bih pričala majci o njemu? Prebledela sam pri toj pomisli.
    „Pa?“ ohrabrila me je i stisla mi ruku.
    „Zove se Kristijan. Prelep je. Bogat je… prebogat. Veoma je zamršen i nepostojan.“

    * „Muškarci nisu mnogo zamršeni, Ana, mila. Oni su veoma jednostavna stvorenja. Uglavnom misle ono što govore. A mi satima
    tumačimo šta su rekli iako je to očigledno. Da sam na tvom mestu,
    doslovno bih ga shvatila. To bi moglo da pomogne.“

    * Šalje:Kristijan Grej
    Predmet:Pazi se…
    Datum: 1. jun 2011,21.45 po istočnom američkom vremenu
    Primalac: Anastazija Stil

    O tome ne želim da razgovaram mejlom. Koliko ćeš kosmopolitena da popiješ?
    Kristijan Grej
    Generalni direktor, Grej enterprajzis holdings

    Jebote, on je ovde.

    * „Ana, šta ti je? Izgledaš kao da si videla duha.“
    „Kristijan je ovde.“
    „Molim? Stvarno?“ I ona se osvrnula.

    * „Pa, juče si rekla da želiš da sam tu.“ Zastao je da mi proceni reakciju. „Cilj nam je da zadovoljimo, gospođice Stil.“ Glas mu je tih, bez imalo humora.

    * „Ne, nemoj da ideš. Oduševljena sam što si ovde. Samo hoću da razumeš. Ljuti me što si izašao na večeru s njom čim sam otišla. Seti se kakav si kad sam u Hoseovom društvu. Hose mi je dobar prijatelj. Nikad nisam imala seksualni odnos s njim. Dok ste vas dvoje…“ Zaćutala sam, ne želeći dalje da mislim o tome.
    „Ljubomorna si?“ Zblanuto se zagledao u mene. Pogled mu je neznatno smekšao.
    „Jesam. I ljuta zbog onoga što ti je uradila.“
    „Anastazija, ona mi je pomogla. To je sve što ću reći o tome. A što se tvoje ljubomore tiče, stavi se u moju kožu.Nisam morao nikome da pravdam svoje postupke poslednjih sedam godina. Nikom živom. Radim ono što hoću, Anastazija. Volim svoju nezavisnost. Nisam izašao s gospođom Robinson da bih te uzrujao. Izašao sam zato što
    povremeno zajedno večeramo. Ona mi je prijateljica i poslovna partnerka.“

    * „Možemo li o tome da razgovaramo neki drugi put – na nekom privatnijem mestu?“ zarežao je.
    „Mislim da me nikad nećeš ubediti da ona nije pedofil.“
    „Ne mislim tako o njoj. Niti sam ikad. Sad je dosta!“ brecnuo se.
    „Jesi li je voleo?“

    * „Idi i razgovaraj s njim.“
    „Ne mogu. Došla sam da vidim tebe.“
    „Ana, došla si zato što si zbunjena u vezi s tim momkom. Očigledno je da ste ludi jedno za drugim. Moraš da razgovaraš s njim. Upravo je preleteo pet hiljada kilometara da te vidi, za ime boga. A znaš kako je naporno putovati avionom.“

    * „Ana, uvek si imala sklonost da previše razmišljaš o svemu. Poslušaj srce. Šta ti ono govori, dušo?“ Zagledala sam se u prste.
    „Mislim da ga volim“, promrmljala sam.
    „Znam, mila. I on tebe voli.“
    „Ne!“
    „Da, Ana. Dovraga – šta ti još treba? Da nosi neonski natpis na čelu?“

    * „Nisi mi odgovorio na pitanje“, promrsila sam.
    „Nisam“, odgovorio je tiho, raširenih i opreznih sivih očiju.
    „Nisi mi odgovorio na pitanje ili je nisi voleo?“
    Prekrstio je ruke i naslonio se na zid. Osmejak mu poigrava na usnama.
    „Šta radiš ovde, Anastazija?“
    „Upravo sam ti rekla.“
    Duboko je uzdahnuo.
    „Ne, nisam je voleo.“ Namrštio se.

    * „Molim te, prestani da grizeš usnu. U mojoj si sobi. Nisam te video skoro tri dana i dugo sam putovao da bih te video.“ Glas mu se promenio, tih je, senzualan.

    *„Želim te, Anastazija. Odmah. I ti mene želiš. Zato si ovde.“
    „Stvarno sam htela da znam“, prošaputala sam u svoju odbranu.
    „Pa, pošto si saznala, ostaješ li ili odlaziš?“
    Pocrvenela sam kad se zaustavio ispred mene.
    „Ostajem“, promrmljala sam, gledajući ga sa zebnjom.
    „o, nadam se.“ Zagledao se u mene. „Bila si veoma ljuta na mene“, prodahtao je.
    „Jesam.“
    „Ne sećam se da se ikad neko naljutio na mene osim članova porodice. Sviđa mi se.“

    * „Šta je bilo?“ Kristijan se uplašeno razrogačio.
    „Tvoji ožiljci“, prošaputala sam. „Nisu od malih boginja.“
    U deliću sekunde se zatvorio, na moje oči. Stav mu se od opuštenog i mirnog promenio u odbramben – čak i ljut. Namrštio se, lice mu se smrklo, a usne se stisle u tanku crtu.
    „Nisu“, brecnuo se, ali nije rekao više ništa. Pružio mi je ruku i povukao na noge.
    „Ne gledaj me tako.“ Glas mu je hladniji i prekoran.Pustio mi je ruku.
    Pocrvenela sam, prekorena. Zagledala sam se uprste. Znam, znam da je neko gasio cigarete na Kristijanu. Muka mi je.
    „Je L’ ona to uradila?“ prošaputala sam. Jače je od mene. Nije rekao ništa pa moram da podignem glavu. Strelja me pogledom.
    „Ona? GospoĐa Robinson? Ona nije životinja,Anastazija. Naravno da nije. Ne shvatam zašto od nje praviš crnog đavola.“

    * „Da nije bilo gospođe Robinson, verovatno bih pošao putem svoje biološke majke.“
    Oh! Zatreptala sam. Narkoman ili kurva? Ili i jedno i drugo?
    „Volela me je na način koji mi je bio… prihvatljiv“, dodao je i slegnuo ramenima.Šta to znači, kog đavola?
    „Prihvatljiv?“, prošaputala sam.
    „Da.“ Napregnuto me posmatra. „Odvukla me je s puta uništenja kojim sam pošao. Veoma je teško odrastati u savršenoj porodici kad nisi savršen.“

    * „Nikad nisam o tome razgovarao ni s kim.“ Zastao je. „Osim s doktorom Flinom, naravno. Pričam o tome s tobom samo zato što želim da mi veruješ.“
    „Verujem ti, ali hoću da te bolje upoznam. A kad pokušam da razgovaram s tobom, promeniš temu. Toliko toga želim da znam.“
    „Zaboga, Anastazija. Šta hoćeš da znaš? Šta moram da uradim?“ Oči mu varniče i, iako nije podigao glas, znam da se savlađuje.

    * „Nikad nisam upoznao nikoga kao što si ti, Anastazija.“
    „Šta to znači? Nekoga ko nije odmah potpisao tvoje papire, bez pitanja?“
    Odmahnuo je glavom. „Potreban mi je savet.“
    „I slušaš savete od gospođe pedofilke?“ brecnula sam se. Savlađivanje je teže nego što sam mislila.
    „Anastazija, dosta je“, otresao je i zaškiijio.
    Klizam se na tankom ledu i hrlim u opasnost. „Ili ću te prebaciti preko kolena. Ona me nimalo ne zanima u seksualnom ili ljubavnom smislu. Ona mi je draga, cenjena prijateljica i poslovna partnerka. To je sve. Imamo zajedničku prošlost, što je meni neizmerno pomoglo iako je njoj rasturilo brak, ali taj deo naše veze je završen.“

    * „Ne verujem da ću to moći dugo da radim. Da se čitav vikend pretvaram da sam osoba kakva nisam.“ Pocrvenela sam i zagledala se u šake.
    Podigao mi je bradu. Veselo mi se podsmehnuo.
    „Ni ja ne verujem da bi mogla.“
    Jednim delom se osećam uvređeno i izazvano. „Je l’ mi se smeješ?“
    „Da, ali ne ružno“, odgovorio je s blagim osmehom.Nagnuo se i brzo, nežno me poljubio.
    „Nisi neka potčinjena“, prodahtao je, držeći me za bradu dok mu oči veselo poigravaju.

    * „Šta hoćeš da radiš?“
    „Da pričamo.“
    Osmehnuo se. „O čemu?“
    „O raznim stvarima.“
    „Kakvim?“
    „O tebi.“
    „Šta u vezi sa mnom?“
    „Koji ti je omiljeni film?“
    Široko se osmehnuo. „Danas je Klavir.“
    Osmeh mu je zarazan.
    „Naravno. Baš sam šašava. Tako tužna, uzbudljiva partitura koju nesumnjivo umeš da sviraš. Toliko dostignuća, gospodine Greje.“
    „A najveće si ti, gospođice Stil.“

    * „Sve su bile potčinjene na obuci dok sam se i ja obučavao. Postoje mesta u Sijetlu i okolini gde možeš da vežbaš. Da naučiš ono što ja radim.“
    Molim?
    „Oh.“ Zatreptala sam.
    „Da, plaćao sam za seks, Anastazija.“
    „To nije nešto čime se treba ponositi“, promrmljala sam nadmeno. „I u pravu si… zapanjena sam. I žao mi je što ne mogu tebe da zapanjim.“
    „Nosila si moje gaće.“
    „Je l’ te to zapanjilo?“
    „Jeste.“
    Moja unutrašnja boginja izvodi skok s motkom na visini od četiri i po metra.
    „Nisi imala gaćice kad si upoznala moje roditelje.“
    „Jel te to zapanjilo?“
    „Jeste.“
    Ha, prečka se podigla na pet metara. „Izgleda da mogu da te prenerazim samo kad je reč o donjem rublju.“
    „Rekla si mi da si devica. To je najveći šok koji sam doživeo.“
    „O, da si samo video svoj izraz. Trebalo je da te uslikam.“ Zakikotala sam se.
    „Pustila si da te zadovoljavam jahaćim bičem.“
    „I to te je zapanjilo?“
    „Da.“
    Široko sam se osmehnula. „Pa, možda ću ti dozvoliti da to ponoviš.“
    „O, nadam se tome, gospođice Stil. Ovog vikenda?“
    „Važi“, pristala sam stidljivo.
    „Važi?“
    „Da, ponovo ću ući u Crvenu sobu bola.“
    „Zoveš me po imenu.“
    „To te zapanjuje?“
    „Zapanjuje me činjenica da mi se to sviđa.“
    „Kristijane.“

You must be logged in to reply to this topic.

ULOGUJTE SE KREIRAJTE NOVI NALOG

Vaša privatnost je bitna za nas i nikada nećemo iznajmljivati ili prodavati vaše informacije.

 
×
KREIRAJTE NALOG VEĆ IMATE NALOG?
 
×
ZABORAVILI STE DETALJE?
×

Go up